Zagorske steze na Boču

 12. prosinca 2004.

         Jutro se po temperaturi uskladilo s godišnjim dobom. Bijelo je

(–5°C)… na stablima inje, a na travi mraz… miriše na snijeg. Na Ksaverovu trgu nas dvadeset i jedan planinar Zagorskih steza… prkosit ćemo hladnoći i slovenskoj planini Boč.

Nedaleko Rogaške Slatine nalazi se selo Kostrivnica… tu smo se parkirali. Štefica Ž. pobrinula se za tekuće gorivo… vrući čaj s »armaturom«… za kruto Sonja K… pogačice od čvaraka.

         Uuu… zima je! Moj najistureniji dio tijela pocrvenio je… poljubičastio… procurio... ne obrišem li ga, stvorit će se ledeni stalaktiti.

         Nakon sat vremena hodanja slojevito se skidamo… uzbrdica nas je uznojila.

 Nedaleko od planinarskog doma izlazimo iz magle u nebesko plavetnilo suncem obasjanih proplanaka i šuma… i eto nas za sat i pol do prvog cilja. U lijepom, čistom i toplom domu podno vrha Boča, raskomotili smo se, okrijepili… taman je na televiziji druga vožnje slaloma… napeto iščekujemo Janicu… njezinu simfoniju skijanja. Bravo! Prva je! Oh, neee! Još su dvije ispred nje. Ma nema veze. Biti treći na svijetu!.. O, ima još koji dan za megdan.

         Nakon sat vremena odmora čeka nas osvajanje vrha Boč, 1300 metara hodanja do visine od 979 metara.

         Dok smo se u domu odmarali, magla se digla do njegove visine i spustila temperaturu s osam na dva stupnja. Uspon nije lagan… znojimo se… dašćemo!

         Pri vrhu ponovo izranjamo u kristalno plavetni svod. Bilo bi šteta ne popeti se na vidikovac dvadeset metara visok… od željezne konstrukcije sazdan u spirali… drvom obloženih stepenica… do vrha platforme s koje je pogled zadivljujuć. Ispod nas, u nedogled… prostiru se bijeli oblaci kao uzburkano, zapjenjeno more… načičkano otocima – na istoku Medvednica, Strahinjčica, Ivančica i Donačka gora, a na sjeverozapadu Pohorje i snježne Alpe. Nevoljko napuštamo prekrasan prizor… uskoro će zimski solsticij, pa mrak brzo pada, a nas još čeka dvosatno spuštanje.

Lišće  je pokrivalo kamenje i korijene stabala… mali neoprez… »strelila sam zajca«! I to dva puta do planinarskog doma. Polusatni odmor uz čašu kuhanog vina zagrijao me i ohrabrio. Temperatura se spustila ispod nule. Još dva sata hodanja kroz maglu… kroz šumu injem okićenih stabala i kosa nepokrivenih glava. Da je temperatura bila niža… injem bi se okitila brada i brkovi moga sina i supruga.

Još jedna svrsishodno, zdravo… nadasve lijepo… u dobrom druženju… provedena nedjelja!

SvjeBa