30. siječnja 2005.
Sinoć smo se dogovorili… idemo! Ujutro oko 7,30 otvaram TV Sloveniju… u Podčetrtku, koji je udaljen od nas kao i Zagreb, a po klimi je bliži nama,.. –20°C. Ne… ne idem! Mimika lica moga muža jasno izražava… ljutnju, žalost, razočaranje, gnjev. Odluka mi polako prelazi od predomišljanja do krajnje odluke… idem! Pripomogla je i ona poznata ničeovska uzrečica: ono što te ne ubije, ojača te. Brzo… sendviči, voda… što će mi voda? Ionako će se pretvoriti u led. Na stanicu stižemo u zadnji tren. Vozimo se, nas četrdesetak, do Bedekovčine, via Hum-Lug… tako piše na voznoj karti… primijetio je Mario P.
